Internet Protokol

Zaštita Internet protokola


Zaštita Internet protokola (Internet Protocol security, IFSec) je radni okvir otvorenih standarda koji omogućavaju privatne, bezbedne komunikacije preko IP mreža korišćenjem kriptografskih bezbodnosnih servisa. Implementacija IPSeca u sistemu Microsoft Windows 2000 se zasniva na standardima koje je razvila radna grupa za IRSec u sastavu Stručne radne grupe za Internet (IETF).
U ovom poglavlju:
 Bezbednosna pitanja IP-a  
 Uvod uIPSec  
 Servisi  
 Tipovi protokola IPSeca  
 Komponente IPSeca  
 Tuneliranje  
 Struktura IPSec politike  
 Planiranje IPSeca  
 Tipičan primer IPSeca  
 Rešavanje problema  
 Mrežni protokoli
 Interfejs transportnog upravljačkog programa


1.0- Bezbednosna pitanja IP-a

Bez mera bezbednosti javne i privatne mreže postaju osetljive za neovlašćeno nadgledanje i pristup. Interni napadi mogu nastati zbog toga što je na intranetu bezbednost minimalna ili nepostojeća rizici izvan privatnih mreža nalaze se u vezama sa Intemetom i ekstranetom. Ako se pristup korisnika kontroliše samo na osnovu lozinki, na taj način ne mogu da se zaštite podaci koji se prenose preko mreže.

1.1.0- Uobičajeni tipovi mrežnih napada
Bez bezbednosnih mera i kontrole na samoj lokaciji, podaci mogu biti napadnuti. Neki napadi su pasivni, što znači da se nagledaju informacije, drugi su aktivni, što znači da je informacija izmenjena sa namerom da se oštete ili unište podaci ili sama mreža.
Ako ne postoji plan bezbednosti, mreža i podaci postaju ranjivi na neki od sledećih tipova napada.

1.1.1- Prisluškivanje
Obično se većina mrežnih komunikacija obavlja u nebezbednom obliku ili obliku „čistog teksta", što omogućava napadaču koji je ostvario pristup putanjama podataka u mreži da „osluškuje" ili da interpretira (čita) saobraćaj. Kada napadač prisluškuje komunikacije, to se naziva „njuškanje". Mogućnost prisluškivača da nagleda mrežu je obično najveći bezbednosni problem sa kojima se suočavaju... [continues]

Read full essay