Diplomski Rad Nasdaq

Only available on StudyMode
  • Pages : 23 (8293 words )
  • Download(s) : 574
  • Published : September 10, 2010
Open Document
Text Preview
Nastanak prvih berzanskih i vanberzanskih trzista

Uporedo sa razvojem industrijske proizvodnje i jacanjem gradova trgovina je dobijala sve veci znacaj. Korene berzi kao specificnog oblika trzista mozemo nacu jos u davnim vremenima. Nekadasnji vidovi robne razmene koji ukljucuju pijace, vasare, trgove i bazare na kojima se obavljala trgovina susretanjem ponude i traznje razlicitih vrsta robe bili su prevazidjeni zbog svojih ogranicenja u pogledu prostora jer su trgovci donosili svu svoju robu za koju se neretko desavalo da nema mesta za izlaganje. Tada se javljaju prvi sajmovi na kojima su se izlagali samo reprezentativni uzorci, a isporuka bi sledila kasnije nakon ugovaranja posla. Za ovu inovaciju ce se kasnije ispostaviti da je na neki nacin ukazala na put u kome ce se pravcu razvijati trgovina i zato biti znacajna za razvoj berzi. Mnoge drzave i gradovi su su dozivljavale snazan privredni razvoj i uspon upravo usled razvoja trgovine. A kada su i sajmovi bili prevazidjeni, javila se potreba da se ode korak dalje. Drugi vazan momenat vezan za nastanak berzi je vezivanje za odredjenu lokaciju, odnosno mesto obavljanja trgovine. Trgovina se prvobitno odvijala pod otvorenim nebom, da bi se kasnije kada je razmena dobara postala malo uredjenija i organizovanija pa su se dogovori sklapali u razlicitim prostorijama, sobama, lokalima, pa cak i kafanama. Zvuci pomalo zapanjujuce da su prve berze nastale bas u kafanama ili u njihovoj neposrednoj blizini. Predpostavlja se da i sam pojam berza vodi poreklo od prezimena jedne flamanske porodice koja je u belgijskom gradu Brizu imala kafanu u kojoj su se okupljali trgovci. Sve ove inovacije vodile su u jednom pravcu sto je za posledicu imalo otvaranje prvih berzi vec krajem XIV veka. Smatra se da je grad Anvers u Francuskoj prvi imao nesto nalik na berzu jos davna 1360. godine. One su zamisljene i koncepirane kao institucije u kojima ovlascena lica obavljaju trgovinu odredjenim berzanskim materijalom, na utvrdjenom mestu i po odredjenim pravilima. Na osnovu ovoga moze se predpostaviti da je primarna namera prvih osnivaca berzi bila da olakasa trgovinu i da je ucini sigurnijom, i da se na taj nacin prilagodi ekspanziji industrijske proizvodnje koja je omogucila da se roba proizvodi u vecem obimu da bi se zadovoljile rastuce potrebe trzista. Kao sto se moze naslutiti na osnovu vrste dobara kojima se trgovalo, prvo su nastale robne berze, a tek kasnije, zahvaljujuci razvoju hartija od vrednosti nastale su efektne berze. Malo ko je tada mogao predpostaviti kakav ce uticaj berze imati na celokupno drustvo i da ce kako vreme bude odmicalo znacaj berzi biti sve veci. Moderno drustvo je pred berze postavilo novi izazov u vidu reforme trziznih mehanizama i ekonomskih sistema u dvadesetom veku i potrebe za trzisno vodjenom ekonomijom. Tada su finansijska trzista dozivela svoj najveci prosperitet jer su omogucila nesmetano kretanje novca i kapitala u skladu sa principima ponude i traznje i slobodno odredjivanje cene za koriscenje ovih resursa. Moderno okruzenje je pred berze postavilo nove zahteve i izazove sa kojima se trebalo suociti. Tako su i berze pocele da se menjaju i da se prilagodjavaju na novonastalu situaciju. Stara definicija berzi koja je istu vezivala za odredjeni prostor ili zgradu u kojoj bi se berza nalazila ja prestala da vazi sa pojavom prvih vanberzanskih trzista. To je u praksi znacilo da se kupoprodajne transakcije mogu obavljati i na drugim mestima izvan berze. Ona se mogu nalaziti i pri berzi, u organizaciji i posredstvom banaka i drugih finansijskih institucija mogu biti kreirana u obliku elektronskih mreza pomocu informacionih i kompjuterskih sistema ili na neki drugi nacin. Vanberzanska trzista se mogu blize opisati kao decentralizovano trziste hartija od vrednosti koje se ne nalaze na listingu i nisu kotirane na nekoj od berzi, i na kojoj ucesnici trguju preko telefona, faksa ili elektronske mreze. Aktivna trgovina finansijskim instrumentima izvan organizovane berze...
tracking img